Prvo, udahnite duboko. Trudite se da dišete iz stomaka, usporeno i u ujednačenom ritmu. Vežbajte ovo nekoliko minuta.
Duboko disanje pomaže da se otkucaji srca uspore, čime se mozgu šalje signal da telo nije u opasnosti i da može da se opusti. Iz ovog stanja, biće vam lakše da logički pristupite situaciji i fokusirate se na pronalaženje najboljeg rešenja za date okolnosti.

Pre nego što podelite sa bližnjima uznemirujuće vesti, dajte sebi malo vremena. Izdvojite određeno vreme za sebe, da i sami procesuirate situaciju. Kada se dešavaju ovako velike promene, bitno je obezbediti sebi izvesno vreme da se situacija koliko – toliko slegne i prihvati, kako ne bi došlo do osećaja preplavljenosti i zaglavljenosti.

Kako biste se lakše nosili sa dijagnozom, oslonite se na svoj krug podrške. Podelite vesti o dijagnozi sa onima koji su vam najbliži i kojima verujete. Naročito budite oprezni ako rešite da dijagnozu prvo podelite sa prijateljima i članovima porodice, da dete ne bi saznalo za bolest posrednim putem.

Budite otvoreni, iskreni i neposredni kada razgovarate sa svojim detetom o dijagnozi. Prilagodite način komunikacije prema uzrastu i ličnosti svog deteta, kao i prema sposobnosti deteta da prihvati i da se nosi s teškim i ozbiljnim temama. Može biti korisno zatražiti savet od lekara vezano za to kako pravilno predstaviti situaciju svom detetu.

Znamo da će Vam verovatno prvobitna potreba biti da se zaključate u sobu, ispod pokrivača i pobegnete od svega. U prvih nekoliko dana, i to je u redu. Ipak, u nekom trenutku, život mora da se nastavi. Ako ne vežbate redovno, stres će više delovati na vaše telo i biće vam teže da se opustite. Potrebno je dnevno imati fizičku aktivnost u trajanju od okvirno 60 minuta. To ne mora nužno značiti odlazak u teretanu i rađenje napornih vežbi, dovoljno je izaći u dužu šetnju i bez sumnje ćete primetiti pozitivan uticaj koji će fizička aktivnost imati na vaše telo.  Fizička aktivnost dovodi do povećanja brzine otkucaja srca, što telu šalje znak da oslobodi prirodne endorfine i neurotransmitere koji utiču na smanjenje stresa, što može poboljšati vaše raspoloženje.

Za neke ljude, odlazak u prirodu ima opuštajući efekat. Ako ste u mogućnosti, idite sa detetom u prirodu, obiđite lokalno jezero, planinu, ili nacionalni park. Odlazak u prirodu je odličan način da date sebi prostora da iz drugog ugla sagledate situaciju i isplanirate naredne korake.

Vežbajte meditaciju i naučite osnove joge kako biste se relaksirali i posvetili sebi. Meditacija i joga se ne koriste samo za duhovni rast i opuštanje, već je dokazano da mogu da služe i za ublažavanje stresa i anksioznosti.

Razumljivo je da se plašite. Isto tako se i vaše dete oseća. Probajte da radite na svojim emocijama kako biste mogli da pomognete vašem detetu da se nosi sa dijagnozom. Dete će u vama tražiti podršku i snagu, a vi u svakom trenutku možete da se oslonite na tim lekara kako biste se što bolje nosili sa dijagnozom i bili oslonac svom detetu.

Izvori

stjude.org – Childhood Cancer Facts

timesofindia.com – Advantages of deep breathing exercises

cancer.org – Helping Your Child Adjust to a Cancer Diagnosis

harvard.edu – Yoga for better mental health – Harvard Health

sunshinebehavioralhealth.com – Mental Health Resources for Newly Diagnosed Patients with Cancer